Čedomir Ilić

by Milutin Uskoković

Pored Došljaka, Čedomir Ilić (1914) drugi je Uskokovićev roman iz beogradskog života. Jedan je od najupečatljivijih romana srpske moderne. Posvećen je poginulim Srbima u ratovima 1912. i 1913, a samo godinu dana po njegovom objavljivanju, Uskoković je, skočivši u reku, izvršio samoubistvo. Odlučno napustivši tradiciju srpske realističke proze, ovaj talentovani slikar beogradskog ambijenta kroz ljubavnu priču Višnje i Čedomira prikazuje tragičan položaj mladih iskorenjenih intelektualaca bačenih u svet koji ne doživljavaju kao svoj. Izgubljeni u lavirintu modernoga grada, ovi došljaci uporno, ali čini se uzaludno, pokušavaju da pronađu svoje mesto u društvu koje se naglo razvija, a koje im zauzvrat ne ostavlja ništa do teskobe u duši.

200 pages, Hardcover

First published January 1, 1914

About the author

Srpski književnik; pisao je pripovetke i romane; lirski temperament, sa priličnom dozom sentimentalnosti; mada je pokušao da stvori beogradski društveni roman, ulazeći u dramatične sudare ličnosti sa gradskom sredinom, više je davao unutrašnja stanja naših intelektualaca nego kompleksnu sliku vremena i sredine; u njegovoj literaturi osetna je protivrečnost između starinskog romantizma i modernog shvatanja života i sveta. Potresen tragedijom svoga naroda 1915. godine, izvršio je samoubistvo.

Dela: "Crtice", "Pod životom" i "Vitae fragmenta"; zbirka pripovedaka "Kad ruže cvetaju"; romani "Došljaci" i "Čedomir Ilić".

Reviews

[Uroš Đurković · Rating 3 out of 5]

Ovu knjigu treba čitati zbog:

Opisa (Beograda - eks/enterijera - prirode).
Večno inspirativnog motiva došljaka i emocionalno-egzistencijalno-socijalnog prtljaga muka koji to sa sobom nosi.
Aktuelnosti u realijama (karijerizam, korupcija, naučni dogmatizam, opšta disfunkcionalnost).
Tečnog stila.

Ovu knjigu ne treba čitati zbog:

Neretko potpuno neuverljive motivacije i sleda. (Ponekad i "premotivisanosti".)
Stereotipne ljubavne priče koja tek na momente probija horizont vremena.
Patosa gde mu mesto nije.
Predvidljivosti.

Mali spojler - ko pročita saznaće kako je Čačak dobio struju.

[Nemanja · Rating 4 out of 5]

Ne verujem da bih ikako drugačije došao do ove knjige da nije bilo studija srbistike, možda je u pitanju moja neinformisanost i prethodno loše obrazovanje, međutim, kome god da sam spomenuo naslov, nikome nije bio poznat.
Knjiga me je iznenadila jezikom, koji je vrlo jednostavan, i naizgled plitkim sadžajem zbog kog se lako i brzo prelazi veliki broj stranica za kratko vreme.
Tema knjige je emancipacija i kultivacija, naveliko se provlače feminističke teme, i one u vezi sa distinkcijom selo:grad, tj. ruralno:urbano u kontekstu ranog dvadesetog veka. Priča prati mlade ljude, a deo njih ima jasne vizije svoje budućnosti i budućnosti svoga naroda, u to su umešane ideje raznih ideologija. Treba izgraditi sebe, znanje, državu, narod. Vrlo mi je bila interesantna rascepljenost glavnog lika, Čedomira Ilića, između stvarnosti (praktičnog) i ideološkog (zamišljenog). Ta raspolućenost se odrazila i na njegov ljubavni život u koji upliće dve potpuno različite devojke, Belu i Višnju. Zbog nadolazećeg novog sveta koji se anticipira uočio sam motive senke i odraza kao refleksije onoga što se zamišlja da bi trebalo da bude. Vrlo se frekventno javljaju, a pritome se stalno izdužuju, prikrivaju nešto ili rastu sve više, i to logično, ali i simbolično u zalasku sunca, jer se nagoveštava jedan kraj i jedan novi početak.

[Andrijana · Rating 3 out of 5]

Da sam ovu knjigu pročitala, recimo, u srednjoj školi, verujem da bih je mnogo volela. Bilo je interesantno čitati o Beogradu pre Balkanskih ratova, o Čačku u periodu kad se u njemu uvodila struja. Zanimljivo je sagledati društvene okolnosti s početka prošlog veka iz pera pisca koji je sam živeo u tom periodu. I ljubavna priča Čedomira i Višnje koja je u središtu priče nije ništa manje interesantna.

[Milica Arbutina · Rating 5 out of 5]

Ако не упаднем у депресију спремајући 20. век, нисам га добро спремила.

[Quiver · Rating 4 out of 5]

U subotu 9. jula 1900. godine, Čedomir Ilić, glavno lice ovog romana, koračao je lagano svojim uobičajenim putem iz Biblioteke na Terazije, pa Krunskom ulicom na Vračar, gde je davao lekcije jednom gimnazistu. Bilo je oko pet sati predveče. Dan je bio kao svaki letnji dan.

Čedomir Ilić je romantična figura koja spada u tradiciju bajronovskog junaka, poput Geteovog Vertera ili Puškinovog Oneginja. Ženski lik Višnje takođe ne zaostaje u pronicljivosti, tvrdoglavosti, i tendencijama ka samouništenju. Oboje traže svoje mesto, odbacujući tradicionalne vrednosti, da bi ih na kraju donekle prihvatili, svako na svoj način, drastično. Mladost buja, traži slobodu, što u drugima, sa drugima, što bez drugih, među knjigama i snovima.

Ovo je ljubavni roman, ali društveno-političke ideje igraiju veliku ulogu, ne samo kao pozadina, već i kao okosnica za međusobne odnose junaka.

Početak dvadesetog veka je vreme razvijanja „elektrike“ i promene režima vladanja (smanjuje se moć kralja, narod bira svoje predstavnike). Oseća se uticaj ruske ideologije kao i razvoj u zapadnoj filozofiji. Nauka napreduje. Uskoković prikazuje Beograd tog vremena, sav u uličicama i parkovima, sav prljav na perferijie a blistav u centru, gde dolaze oni iz unutrašnjosti u potrazi za srećom. To je Beograd, velegrad, koji koliko toliko ide u stopu sa svetskim dešavanjima. Čujemo nešto i o brani na Moravi i životu u Čačaku, gde se odvija jedan deo radnje.

Lirski opisi dočaravaju vreme i mesto na najlepši način.

Svi koji su prošli kroz buntovnost ranog doba će naći nešto svoje u ovom romanu, nešto što će ih dirnuti, pa makar samo na tren. Ovo je knjiga za ljubitelje Beograda s početka dvedesteog veka i zaljubljenike u tradicionalne junake romantizma.

[Una Popović · Rating 4 out of 5]

"Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима. Она је била нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама уз које се пео." 💔

[Dušan Tomić]

Čedomir Ilić, perom Milutina Uskokovića napisana knjiga, jednog od utemeljivača moderne srpske proze, govori o došljacima u Beogradu i mnogobrojnim temama koje se prepliću, bile one unutrašnje i opisane kroz emocionalne rascepe glavnih likova, ili spoljašnje a gde vidimo prelepe opise tadašnjeg Beograda, Čačka, Dunava, Morave i pojedinih ulica kojima su likovi koračali a kada čitaoci imaju utisak da su sve vreme uz njih. Knjiga je posvećena poginulim Srbima u ratovima 1912. i 1913. godine, jer oni koji su pali za Otadžbinu, po rečima jednog velikog pesnika prošlog stoleća, zaslužuju da na njihove humke dolazi svet i molitve čita; među najlepšim imenima njihovo ime je najlepše; sva slava, pred njima, bledi i gubi se, i kao što bi radila majka, glas celog naroda ih ljuška u njihovim grobovima.

Knjiga prati priču Čedomira Ilića, siromašnog studenta, koji dobija ulogu učitelja i koji kroz svoj period u Beogradu, i njegove studije, upoznaje dve devojke, sasvim suprotnih karaktera, koje se mešaju kroz njegov život među koricama. Knjiga „Čedomir Ilić“ prikazuje prelepo opisan Beograd gde kroz šetnje junaka vidite predele i osećate životnu energiju grada, kao i osećanja glavnih likova koji su često u rascepu između Beograda i mesta odakle potiču, nekadašnje tradicije i novog sveta. Višnja, devojka za kojom je Ilić žudeo, prikazana je na savršen način kao sklop osobe emocionalnog rascepa, rascepa modernog Beograda i tradicionalnog Čačka odakle dolazi. Njen svet se uveliko menja kada upoznaje Čedomira, njegovu čistu i visoku inteligenciju po kojoj je bio poznat, i kada menja svoje stavove po pitanju sveta, budućeg poretka i emancipacije žena.

„Ima stvorenja koja jednog dana uđu u vaš život, zauzmu ga i pometu. Zbog njih promenimo svoje navike, ukuse, manire, ideje. Potpadamo pod njihov uticaj. Ona postaju naši savetodavci, upravljaju nama i zapovedaju nam.“
Višnjin svet se upravo tako menjao, pod utiskom druge osobe, međutim, menjao se i Ilić i njegov svet ali više pod utiskom vremena i nove ideologije, mišljenja gde je po njemu on predodređen za velike stvari i još veće ideje. Samoljublje, kao i neshvatanje ljudi i ljubavi, dovodi do destrukcije Čedomira, koji je kroz roman sve češće razmišljao o ništavnosti svega, bežanju na možda i najbizarniji način, i sebe poredio sa prelepim konjem visoke krvi, a koji je tada, može se reći igrom slučaja, ili pak sudbine, potpao pod ruke seljaka i ljudi nedostojnim njegovog prisustva.

Višnjina zrelost i revolt dolazi pred kraj knjige, mada je i to samo kratkotrajno, a gde mesta govore o aktuelnim stvarima i gde zapravo vidimo koliko je roman i dan danas istinit i smislen, ništa manje nego komedija Nušića i Domanovića. Vreme definitivno nije pojelo ovaj roman. Kao što dolazi do individualnog prikaza, kada osoba stoji gola pred istinom, tako dolazi i do društvene istine koja intelektualca baca na kolena.

„… mi se satiremo uzajamno, ne znajući zbog čega, i mi ćemo proći ceo naš život u nemiru i svađi. Mi živimo u zemlji usitnjenog demokratizma i neprosvećene administracije, gde se velika smelost ne poklapa sa opštim skepticizmom. Kod nas bi Napoleon bio isteran iz podoficirske škole, Njutn bi jedva dobio za telegrafistu, a Miržeovi čergaši završili bi na popravci u Topčideru.“

„… ti čekaš, gladan i žedan, nagradu za tvoje filosofske spekulacije, a oko tebe diže se vihor zauzet jedino materijalnim interesima, bruji život gde novac gospodari svim pitanjima, caruje individualizam koji ruši familiju, državu, vodi se politika koja izdiže mahom mediokritet. Ti očekuješ predusetljivost i veličanstvene umove, a tebe vreba farisejstvo i glupost.“

Ujedno, prikazujući Višnju u njenom punom intelektualnom sjaju, ovi momenti činili su mi se kao možda i previše, jer bih to okarakterisao kao objekat piščevog ispoljavanja, momenat kada se prepoznaje autorovo mišljenje u liku koji u momentu gubi nekadašnju svojstvenost samostalnog glasa i svesti, čineći ovaj roman na momente krajnje monološkim. Da napomenem, ponovo, ističem ovo kao možda i subjektivno zapažanje, ne kao i kritiku samog romana, koje je i uz to zapažanje ipak roman koji bih preporučio i hvalio, jer mislim da je izvanredan po njegovoj i jednostavnosti radnji i kompleksnosti ideje i ideologije koje se prožimaju kaldrmom Beogradskih ulica.
Ostali likovi, a gde je dominantna Bela, takođe predstavljaju vredne delove knjige. Puno ideja prepliću se kroz razvoj likova, a gde Bela predstavlja stepenik koji Čedomir mora da pređe u jednom momentu.
Za razliku od Višnje, devojke koja je imala i preveliku dozu poštovanja prema nekadašnjim vrednostima, skrivene lepote i čvršćeg stava, Bela se prikazuje kao neko ko ne mari mnogo za tuđa mišljenja, slobodna i donekle razmažena, njenim hodom kada ćopa, polako kreće da zaokuplja pažnju Čedomira njenim skroz drugačijim pristupima. Cena svega toga, međutim, kasnije dolazi na naplatu. Da li je Čedomir voleo jednu ili drugu? Na momente činilo mi se da mu čitava duša odiše Višnjom, dok drugim momentima deluje da je on sam jedina osoba koju može da voli, neshvatljivo i sa ubeđenjima koji su često sasvim pogrešni.

Dalje, i bitnije momente knjige, ne bih ovde spominjao zbog onih koji će možda tek čitati knjigu. Mogu samo da kažem da je kraj knjige napisan na odličan način, a koji počinje sastankom Čedomira i Višnje, tog kišnog dana i u zavučenim uličicama Beograda. Višnjin lik, na kraju knjige, dolazi do velikog preobražaja gde, stojeći pred ogledalom, vidimo dualnost i rascep seksualnog i duhovnog.
Ukratko, knjiga je ostavila mnogo jak i upečatljiv utisak na mene. Mislim da se po mnogo čemu izdvaja, kako u našoj tako i u svetskoj književnosti, i mislim da je vredna čitanja. Stilski jako lepo izvedena, bez nekih velikih čitalačkih prepreka, knjiga odiše jednostavnošću i dozom dostojanstva kojom je tada odisao Beograd. Autor knjige, Milutin Uskoković, takođe je poznat po delu „Došljaci“. Godinu dana nakon objavljivanja romana „Čedomir Ilić“, autor je, skočivši u reku, izvršio samoubistvo. U svom oproštajnom pismu napisao je: „Nisam mogao da podnesem propast otadžbine.“

[Звездан Звеки · Rating 4 out of 5]

Realno gledano ocena je 3.5

[Mladenka Orlić · Rating 5 out of 5]

Nacrt

Čedomir Ilić, na početku romana student Velike škole poreklom iz Valjeva. Ljubavni trougao na relaciji “hroma Bela Matović, Čedomir i Čačanka Višnja Lazarević”, drugi
ljubavni trougao “Čedomir:Višnja:Radoje Ostojić”. Političke prilike u Srbiji početkom XX veka, parlamentarizam. Emancipacija žena, Višnja zbog Čedomira upisuje Veliku školu. Kaja, Višnjina drugarica iz srednje učiteljske, Kaja ostvaruje život na tzv. opštem nivou, Višnja joj zavidi. Provincija vs prestonica u životima junaka, odlaskom iz Čačka Višnja više ne pripada sasvim ni zavičaju, a nije ni Beograđanka, ali otac joj nakon majčine smrti govori da je više za nju prestonička sredina. Radoje, mogućnost nevinog života, “street smart”, protiv školskog sistema, ali i on propada, nepogoda, pa svi sumnjaju u njega i njegovu ideju, iako je glavna investicija za elektriku očuvana uprkos prirodnoj nepogodi. Višnja na selu. Anica, koleginica, usedelica, najgore je biti usedelica, svet ne prašta na manjku sreće, udaće Višnju. Radoje i Višnja, folklor, mađije, muzika, priroda. Kraj romana, Višnjin san o svadbi i kankanu, ponovo na rubu fantastike, simbolička smrt, simbolički pokriveni plahtama i samoubica Ilić i Višnja, putenost tela ženskog. Šetnje njihove. Pozitivizam, o vrednosti života na Sorboni doktorat, želeo je da se vrati u Pariz, Bela je želela kisele paprike (zavičaj), majka Kleopatra nije dozvolila da se odvoji Čedomir od njene ćerke, posle smrti muža preko kolege muža smestila mu je da se ne vrati, radio je kao učitelj, svađe su bile učestale, i ćutnje, jednog dana odlazi. Uz Višnju ima nadu da bi prihvatio i poniženja i opšti nivo kao sreću, ali ona ne pristaje da se uda za njega, izneverio ju je kad je bez reči otišao s Belom za Pariz. Udaja i ženidba kao sredstvo socijalnog uspona, Bela je Čedomiru bolja prilika, a i majka ih je zatekla u ljubavisanju, i onda se još uvek polagalo na čast (khm, khm Zona Zamifirova #lol), iako u manjoj meri, ali je i dalje značajna razlika postojala između m i f, šta je bilo dopustivo, a šta ne. Hrana, muzika. Konj Arap, u nepogodnoj sredini postaje obična taljiga, pandan Čedomiru, Čedomir ga vidi pred samoubistvo revolverom, i seća se detinjstva i seksualne provokacije jedne gazdarice. Idealizam vs praktičan život. Knjige, da li se kroz knjige mogu steći primenjiva znanja, zapitanost, skepticizam. Darvin. Poenkare, matematika, osećaji i razum. Istorija.

Čarobne deskripcije, čista osećajnost, tmina u duši, bolno.

[ковач · Rating 3 out of 5]

У једну руку гледајући на овај роман као на једну причу о Београду, једну беседу о филозофији, друштву и политици од мене пет великих звездица. Али гледајући га кроз ликове јако ми је тешко да дам такву оцену. Крај ме је бескрајно изнервирао из толико разлога да не могу да вам издвојим један једини. У сваком случају препорука

И правда за Радоја :'(

[Ljubica Stancic · Rating 5 out of 5]

Roman koji prikazuje mladića koji iz male sredine dolazi u Beograd pokušavajući da se prilagodi i otkrije svoj put kao mladi i ambiciozni student. Kroz samotkrivanje glavnog lika, prisutna je i priča o ženskoj emacipaciji za koju se bori Višnja Lazarević, prva ljubav Čedomira Ilića koju ostavlja zbog potrage za drugačijim idealima gde se okreće hromoj, ali bogatoj Beli. Na kraju će sam shvatiti da je napravio ogromnu grešku zbog čega oduzima sebi život, dok Višnja zapada u ludilo, ali kasnije odlaskom na selo gde će raditi kao učiteljica pronalazi spas, ali i odustaje od visokih ciljeva koje je ranije imala. Kompozicija je paralelna, pa se tako upoznajemo i sa seoskim mladićem Zarijom Ristićem koji je bio zaljubljen u Višnju, ali ga ona odbija jer voli Čedomira. On radi na ideji da dovede osvetljenje u svoje selo, ali se i njemu sopstveni ideali ruše, tako da u ovom romanu svi likove vode slične borbe i pokušavaju da ostvare neke ideale, ali se svakom od njih ti ideali na kraju ruše.