Zajedničko čitanje knjiga discussion
Grof Monte Kristo
>
Le Comte de Monte Cristo
message 1:
by
[deleted user]
(new)
Jul 25, 2018 07:09PM
Knjiga ima 117 poglavlja. Čitanje ćemo započeti 1. avgusta, a završiti u nedelju, 25. novembra (približno četiri meseca). Svi komentari, analize i diskusije dolaze u obzir. Uživajte!
reply
|
flag
*
Konstantin wrote: "Knjiga ima 117 poglavlja. Čitanje ćemo započeti 1. avgusta, a završiti u nedelju, 25. novembra (približno četiri meseca). Svi komentari, analize i diskusije dolaze u obzir. Uživajte!"Uh, četiri meseca :D Kada ćemo i hoćemo li se dogovarati oko druge knjige, za nas kojima je 4 meseca previše za samo jedan klasik? :)
Možda da čitamo po dve glave dnevno :D. Šteta da nam trećina godine ode na jednu knjigu.
Ja sam za poglavlje po danu. Sigurno ću imati hrpu toga za paralelno čitanje, pogotovo kad krene faks, tako da bi mi sve drugo bilo previše.
I sam vidim da je četiri meseca mnogo, ali uskoro će mi krenuti obaveze, a verujem i mnogim drugim članovima (a sam roman ima gotovo 1000 stranica, u nekim izdanjima i više). Imamo vremena do 1. avgusta da se uskladimo povodom ovoga - postaviću anketu za ovo "jedno ili dva poglavlja", pa neka oni zainteresovani za čitanje glasaju.
Ja sam roman čitala nedavno, nema ni dve godine, pa ga sad neću čitati ponovo :) ali samo da dodam kako je to tipičan Dima - čita se lako i brzo i ne verujem da će iko da ga razvuče na četiri meseca.
Ja sam ga zavrsila pre jedno sat vremena, knjiga je odlicna! Bez obzira ucestvovacu sa komentarima.
Slažem se sa Tijanom, i mislim da bi bilo u redu da ispoštujemo format poglavlja dnevno, iako ćemo najverovatnije svi završiti ranije (uostalom, skoro svi smo pročitali Sever i jug pre "roka").
Gospođu de Monsoro sam pročitao za četiri dana, i to sam čitao još dva-tri romana uz nju, a duža je od Grofa. Dima mi je najbolji što se tiče "old school" drame, ljubavi, izdaje, itd, tako da mi se ipak sviđa izbor, iako nisam glasao za njega. :)
Gospođu de Monsoro sam pročitao za četiri dana, i to sam čitao još dva-tri romana uz nju, a duža je od Grofa. Dima mi je najbolji što se tiče "old school" drame, ljubavi, izdaje, itd, tako da mi se ipak sviđa izbor, iako nisam glasao za njega. :)
Usput, slobodni ste da otvorite temu i postavite neki klasik koji trenutno čitate, pa ukoliko ima zainteresovanih članova, organizujete buddy-read ili nešto tako. Za one kojima se ne čita glavna knjiga ili za one koji bi želeli još jednu, npr.
Baš sam jako srećna što je izabran Grof Monte Kristo , jer pošto sam glasala sam se skroz pokajala i bilo mi je žao što nisam glasala za Dimu , jer bi se on nekako savršeno uklopio u ovo čitanje na duge staze , jer ga sama nikad ne bih uzela. Meni je ok i dve glave dnevno verovatno su neke i kraće.
Anastasja wrote: "jer pošto sam glasala sam se skroz pokajala..."
Mislim da sam video dugme ''change vote'', verovatno moze da se promeni odluka, da znas za sledeci put xD.
Mislim da sam video dugme ''change vote'', verovatno moze da se promeni odluka, da znas za sledeci put xD.
A važi hvala , valjda neću i sledeći put biti toliko neodlučna. :)
Prvi put kad sam citala Grofa trebalo mi je 3 dana da zavrsim. Brzo se cita i zanimljiva je knjiga te smatram da mi je jedno poglavlje dnevno malo iako je citam vec sesti put ja mislim.
Da li se zna koliko ljudi će čitati Grofa? Ja nisam čitao prvu knjigu sa vama, i iako naravno ne smatram da će veliki broj čitalaca doneti nužno i bolje iskustvo, primetio sam da Sever i jug nije doneo neku debatu. Ponekad po desetak dana nije bilo komentara, a poslednji su objavljeni dvadesetak dana pre nego što ste završili sa čitanjem.Dakle, kako da oživimo ovu grupu sa Grofom? :)
Ja ću se potruditi biti aktivna i tako pridonijeti raspravi. Pokušat ću iznijeti svoje dojmove i s obzirom na ono što zamjećujem i s obzirom što u meni tekst izaziva.
Takođe, Sever i jug je čitalo svega nas osmoro, dakle otprilike 10% grupe. Knjiga je bila našem govornom području relativno nepoznata, kao i sama autorka (nažalost), a tu se umešala i relativna nedostupnost. Čitaćemo knjigu 58 dana - dva meseca - a ostaje da vidimo hoće li svi završiti pre zvaničnog kraja. Pokušaću da komentarišem barem jednom nedeljno - grupa, na kraju krajeva, i jeste otvorena usled moje želje za diskusijom, kritikom i malo prisnijom razmenom mišljenja nego što se to čini preko prikaza.
Predlažem da pokušamo da komentarišemo posle određenog broja poglavlja, ko ima mogućnosti, volje i vremena, naravno. Na primer jednom nedeljno bi bilo 14 poglavlja, što podrazumeva da se radnja prilično razvila od prethodnog puta, a uključivanje u diskusiju jednom nedeljno ne bi trebalo da bude toliki problem i obaveza. Šta vi mislite? p.s. Dikensa su plaćali po reči, i zato ima one opširne i rečite opise, Tolstoja po napisanom tabaku, pa mu zato knjige imaju prosečno milijardu strana. Dimu su plaćali po stranici, pa ćete videti koliko je drugačiji stil, sa mnogo dijaloga koji se svode na kratke i slatke rečenice, što je jako moderno za realizam. I revolucija u književnosti dolazi od gladi pisaca :)
Kako volim kad pročitam ovakve sitne, zanimljive činjenice :)Meni diskusija jednom nedeljno zvuči sasvim ok.
^^ Baš mi je drago! Nadam se da ću se uskoro zaposliti u školi, pa se trudim da popamtim te zanimljivosti da bih pokušala njima da motivišem učenike da se malo više udube u dela i bolje razumeju stil. E sad, ja nešto kontam, sigurno nećemo svi čitati istom brzinom, i neko možda neće moći da se uključi u diskusiju baš te nedelje. Da li bi valjalo da se naprave posebne rasprave unutar ove, na primer Poglavlja 1-14, 14-21 itd? Tako da svako može da ide svojim tempom i uključi se kada bude u mogućnosti, bez spojlera. Meni lično spojleri ne smetaju, ali znam da sam u manjini što se toga tiče :) Mada, možda je to prekomplikovano?
Jao divno, sigurna sam da ćeš uspeti!Što se tiče diskusije, mislim da bi možda bilo prekomplikovano da se prati jer bi onda oni koji čitaju “na vreme, kako je odredjeno” morali da prate više konverzacija u svakom trenutku.
Mada, opet, možda i ne bi bilo.
Nikada nisam radila nešto slično...
Pročitala sam upravo, inače, prva dva poglavlja, i stil pisanja i priča su takvi da zaista drže pažnju i “teraju” te da nastaviš sa čitanjem, tako da se nadam da neće biti poteškoća na tom polju :)
"Tolstoja po napisanom tabaku, pa mu zato knjige imaju prosečno milijardu strana" Pa sad, za njega se baš ne bih složila, on kao plemić nije imao finansijskih briga niti je dužinu Rata i mira određivao s okom na visini honorara :D
Bogami, Tolstoj se davio u kockarskim dugovima, ali okej je da se ne slažemo :)
Meni se čini dobar predlog da se malo podeli. Ako budemo aktivni, doguraće ovaj topic dosta duboko, pa treba prelistati do mesta koje te interesuje :)Ja se pridružujem, juče sam kupio knjigu - nudile se tri verzije. Neko antikvarno izdanje iz 1953 sa mnooogo prostora na marginama, što inače volim, ali ispadoše tri ogromna toma što je ipak previše. Onda izdanje iz 2009, koje mi je bilo preskupo, i Vulkanovo izdanje, gde su ga nabili na manje od 1.000 strana :) Uzeo sam ovo treće - iako mi se ne sviđa kako su smanjili font, čitao sam i Jadnike u toj ediciji, bio je solidan prevod, a zauzeće manje mesta na polici.
Ja sam se sinoć začitala pa sam pročitala prva četiri poglavlja , jer su nekako jako kratka a mene je zanimalo šta će dalje da se desi. Što se tiče 14 poglavlja pa komentar ne verujem da ću ispoštvati to pravilo , jer ću verovatno zaboraviti na njega i mislim da je bolje da ostavimo diskusiju da bude spontana pa da komentariše nekad neko ko ima šta da kaže jer im je nešto bilo zanimljivo ili zapalo za oko.
Ja sam evo pročitala prva 2 poglavlja, prema dogovoru od 2 poglavlja po danu (inače čitam još nešto pa i ne volim udriti čitati).Ugl, u mojoj knjižnici nema ove knjige (nije mi jasno kako), engleska verzija mi nije funkcionirala na kindlu, i tako sam završila s digitalnim srpskim prijevodom (a ako čitam prijevod, izbjegavam srpski, jednostavno ne volim).
Za početak, na početku mi je bilo uvedeno daleko previše likova. S naporom sam hvatala tko je tko i nadam se da se neće kasnije pozivati na ove sitnice iz prvog poglavlja (a moglo bi).
Dojmio me se trenutak kad smo "ostavili jednoga lika u njegovoj mržnji" što je prastara književna formula koju možete vidjeti npr u renesansi na primjeru Don Quihotea. Dijalozi su pošteno zastupljeni i samo po sebi mi to ne smeta. Još čekam daljnji razvoj, za sada nisam oduševljena.
Blago tebi kad možeš da čitaš klasike na engleskom mene to užasno smara jer ne razumem svaku desetu reč , jer iz nekog razloga ih oni više ne koriste , a ja znam uglavnom tu novu modernu govornu verziju jezika. Pa ja sam zato malo nastavila , jer su te prve dve glave baš samo uvod , a htela sam da vidim da li ću se oduševiti , jer je to omiljena knjige neke druvarice , pa su mi nahvalili knjigu. Meni nije bilo ništa posebno to naivno ponašanje likova , ali ima par lepih rečenica koje Dima neprimetno uvede kao ono sa mastilom i perom malo kasnije da vam ne spojlujem.
Kind ima odličnu stvar da mogu stati prstom na nepoznatu englesku riječ pa mi odmah da definiciju iz rječnika. Fakultet me tjera da čitam na engleskom, a često su i nezadovoljni što ne znam ni jedan drugi veliki jezik.
Pa nekako mi je zgodnije da razumem samo iz konteksta nego da stalno klikćem, pa se onda nerviram što nisam tražila reči i tako u krug i onda se osećam nekako udaljenom od teksta ne znam kako da objasnim.
Ja čitam elektronske knjige u običnom Lithium epub čitaču na telefonu, i sem par pogodnosti Kindla poput instant definicije, ne bih rekao da mu išta fali.
Pročitao sam tek prvo poglavlje, i ovo je tipičan Dimin stil, ništa čime se oduševljavam, ali zaplet još uvek nije ni krenuo da se odvija tako da neću odmah počinjati sa kritikama. Čitam naš prevod sa 1530+ stranica, ali držaću se zacrtanog od dva poglavlja dnevno, pa valjda neću poželeti da zalepim "dnf" policu negde na sredini.
Pročitao sam tek prvo poglavlje, i ovo je tipičan Dimin stil, ništa čime se oduševljavam, ali zaplet još uvek nije ni krenuo da se odvija tako da neću odmah počinjati sa kritikama. Čitam naš prevod sa 1530+ stranica, ali držaću se zacrtanog od dva poglavlja dnevno, pa valjda neću poželeti da zalepim "dnf" policu negde na sredini.
U ova prva dva poglavlja mi je baš zasmetalo insistiranje na Dantesovom izuzetnom karakteru, bukvalno je previše čist i dobar i svi iole pozitivni junaci ga vole. Jasno, ovo je realizam, i treba imati u vidu da je svaki lik manifestacija određene osobine, ali mislim da je Dima baš preterao sa hvaljenjem junaka, posebno što ga hvali Morel, koji je oličenje pohlepe i otuđenosti. Znam da se Dantes kasnije menja i da je ovo samo uvod i postavka za kontrast, ali se od čitaoca očekuje da se fokusira isključivo na pohvale na početku, pa je i njegovo pozivanje Danglara na dvoboj gurnuto pod tepih kao nešto nebitno. Nekako, pozitivni i neutralni junaci su određeni ljubavlju prema njemu, a negativni samo tom nekom mržnjom i zavišću. Ceo svet se okreće oko njega. Sigurno je u pitanju vreme kada je knjiga pisana, pošto danas publika ipak očekuje kompleksnije junake. Bez obzira, uživam u čitanju, stil je dobar i radnja obećava.
Možda previše dijaloga, ali opet, time zadržava dinamičnost. A i brže se čita. Eristina, i meni je naracija gde autor i čitalac nastupaju zajedno izmamila smešak. Mene je podsetilo na neke početke kod Igoa.
Primetio sam i da su likovi dosta mladi. Ne samo Dantes, koji sa "18 do 20 godina" već komanduje brodom, već i Dangler i komšija sa 25-26, koji su isto tako već ostvareni ljudi. Brže se odrastalo, danas se sa 20-25 godina još tražimo i živimo kod roditelja :)
Slažem se da likovi, u pvom trenutku, nisu dovoljno realni, iako je u pitanju realizam, već nekako prenaglašeni (ka lošem ili ka boljem) ali se meni, uprkos tome, knjiga dopada i nekako vuče na dalje čitanje iako se trudim da poštujem postavljenu normu 😂Za ostvarivanje u mladjim godinama se slažem, brže se odrastalo, i nažalost, mogu se pronaći u Nikolinom odgovoru... 😅
O likovima nikako ne mogu suditi nakon par poglavlja već mi treba cijela knjiga. Čuvajte se da se ne dogodi da ste previše naučili na konvencije stvaranja novih likova pa su vam ovi likovi preplošni i ovo ono. Svako razdoblje ima svoje, a vjerojatno za određeni broj godina ni naši likovi njima neće odgovarati.Svoj vlastiti dojam o likovima možete reći slobodno, živciraju li vas, jesu li vam dragi i slično.
Ja sam trenutno u Africi i vracam se za par dana. Mogu li se pridruziti od utorka? 🙂
Dimine knjige ne pripadaju realizmu vec romantizmu, bez obzira sto je pisao u vreme kada se realizam razvijao. Preterivanje u njihovoj dobroti (ili zlobi) meni ima smisla jer sam procitala knjigu vise puta ali da vam ne odajem, ne mozete suditi likovima po prvom utisku. ;)
Novenda naravno ako te ne mrzi i ako imas vremena da nas stignes s obzirom da citamo dva poglavlja dnevno. Ili jednostavno da krenes kako ti odgovara pa da ne gledas diskusiju da ne bi citala spojlere. :)
Ma možeš brzo ćeš nas stići poglavlja su kratka.
Hej, hvala na ispravci, pogrešila sam debelo :D
Da, ovo vam je koliko za sada vidim tipičan romantizam i likovi skroz dobro funkcioniraju.Pročitala sam do 4. poglavlja, mogu reći da za sada vidimo na što su sve ljudi spremni zbog ljubomore i koliko ona može biti snažan pokretač pokvarenih djela. Naišla sam na nekoliko jako lijepih rečenica.
Stignem vas samo cu doci na temu pitati gdje ste stali 🤓
Ma nista Jelena, desava se i meni non stop. :D
Kasnim četiri poglavlja. 😅 Je li gledao neko neke filmske/serijske adaptacije? Postoji li neka koju preporučujete?
The Count of Monte Cristo iz 1975. godine sa Richard Chamberlain-om u glavnoj ulozi. Ako voliš anime, ima jedna jako dobro urađena serija od 24 epizode pod nazivom Gankutsuou iz 2004. godine.
Tema krivice koja će se očigledno desiti glavnom junaku, neodoljivo podseća na Jadnike, em se dešava u istom istorijskom razdoblju. Rekao bih zasad ipak, da je Igoova knjiga dosta bolja, dublja.Proverio sam godine prvog izdanja, interesovalo me ko je uticao na koga. Grof je izašao 1845, a Jadnici 1862.
Pa iskreno meni nimalo ne liči na Jadnike ni približno ni po temi ni po načinu izvodjenja , jer Žan Valžan ipak jeste ukrao hleb , jer je njegova porodica gladovala , a tamo je tema bila kako je sud bio nepravedan prema njemu i nije imao nimalo razumevanja, dok ovde ovaj lik koji je previše savršen nije ništa uradio protiv zakona samo nervira ljude , jer je savršen. Iskreno nisam mislila nikad da je Dima bog zna kako dobar pisac i mogla sam da predjem preko ovih navnih portretisanja likova , ali da se i ovaj tužilac baš u to vreme ženi i da se sve podudarilo je malo previše. I još jedna stvar bez obzira koliko sulude situacije u Jadnocima bile nisam nikad bila pod utiskom da se to ne može desiti stvarno , ovde sve vreme dok čitam mislim ma daaaj ma nemoguće. Osim toga jest da je nksam čitala al mislim da će ovde glavna tema biti osveta dok se u Jadnicima Žan nikad ne sveti i nije mu ni na kraj pameti već je oprostio kada je upoznao onog sveštenika i cela knjiga je o njegovoj promeni na bolje i policajcu koji ne veruje da se čovek može promeniti.
Ok pročitala sam sledeću glavu i možda ipak jeste malo kriv i on , ali više zato što nema pojma o životu toliko da je malo iritantan, elem kako god nije isto biti optužen za kradju i kao politički zatvorenik, nije isti tretman niti kazna. Osim toga još jedna razlika izmedju Jadnika i ove knjige je da likovi kod igoa nisu samo dobri ili zli , jer i ovi koji su dobri i za koje navijamo učine nekad nešto loše i obrnuto.
Ja sam gledala dve adaptacije ja mislim i nijedna mi se nije svidela zato sto se uglavnom ne drze knjige.
Da, slažem se da su Dimaovi likovi malo suviše dvodimenzionalni. Nadam se da će se to malo popraviti, Igo je što se toga tiče majstor. Hteo ne hteo, ja je i dalje poredim sa Jadnicima :) Doduše, više zbog toga da bi sebi pokazao koliko je ono bolja knjiga. Zamišljam kako bi Igo opisao prvu noć u tamnici, koliko bi tu bilo oluja unutar lika, šta bi sve saznali o njemu u tih par sati. Ovde tamničar zatvara vrata i otvara ih, čak i posle toga Dantes samo razmišlja kako je mogao da se oslobodi.
Bez obzira na direktnost pa čak i naivnost pisanja, dopala mi se sedma glava, prvi susret Dantesa i zamenika tužioca.
Malo je isuviše slučajnosti igralo ulogu pri tom susretu ali ok :)Što se tiče noći u tamnici, slažem se, meni se nije dopala. Posebno onaj deo kada pisac kaže da je Dantes proveo čitavu noć stojeći (!) u istom položaju, ne spavajući ni ne jedući ništa. Takva vrsta katatonog ponašanja nije karakteristična kao šok (gde bi normalnija reakcija bila da on legne ili sedne i zuri izvesno vreme u jednu tačku, nakon čega bi izvesno, u jednom trenutku, zaspao), prosto nije lako za organizam da bude u jednom položaju toliko dugo, nije mu prirodno (i toliko vremena, u "neprirodnim, mučnim, teškim" položajima, (a složićete se da stajati u jednom mestu satima, bez pomaka, nije ni malo jednostavno (verujte mi, been there done that)) se viđa možda i jedino kod nekih poremećaja, tipa katatonog tipa shizofrenije itd.
No dobro, videćemo kako će se radnja dalje odvijati.
