Goodreads helps you keep track of books you want to read.

Start by marking “Romeo and Juliet” as Want to Read:

Other editions

Enlarge cover

Rate this book

Clear rating

1 of 5 stars 2 of 5 stars 3 of 5 stars 4 of 5 stars 5 of 5 stars

Open Preview

Read Book* *Different edition

Romeo and Juliet

William Shakespeare,

Paul Werstine (Editor),

Barbara A. Mowat (Editor),

Paavo Emil Cajander (Translator)

3.75 · Rating details · 2,072,456 ratings · 19,563 reviews

In Romeo and Juliet, Shakespeare creates a violent world, in which two young people fall in love. It is not simply that their families disapprove; the Montagues and the Capulets are engaged in a blood feud.

In this death-filled setting, the movement from love at first sight to the lovers’ final union in death seems almost inevitable. And yet, this play set in an extraordina ...more

Get A Copy

Paperback, Folger Shakespeare Library Edition, 301 pages

Published January 1st 2004 by Simon Schuster (first published 1595)

More Details... Edit Details

Friend Reviews

To see what your friends thought of this book, please sign up.

Reader Q&A

To ask other readers questions about Romeo and Juliet, please sign up.

Lists with This Book

Harry Potter and the Order of the Phoenix by J.K. Rowling

Best Books Ever

51,930 books — 203,979 voters

Harry Potter and the Sorcerer's Stone by J.K. Rowling

Books That Everyone Should Read At Least Once

22,850 books — 99,647 voters

More lists with this book...

Community Reviews

Showing 1-4

Average rating 3.75 ·

Rating details

· 2,072,456 ratings · 19,563 reviews

Sort order

Start your review of Romeo and Juliet

May 27, 2020 Uroš Đurković rated it it was amazing

Najzanimljiviji likovi ovde nisu Romeo i Julija već pre svega Merkucio, a zatim monah Lorenco i Julijina dadilja. Štaviše, mogu da zamislim jednu veoma zanimljivu inscenaciju u kojoj bi Merkucio bio centralni lik – potreban je samo malo drukčiji dramski raspored, sve što je trebalo da se kaže već je tu. Merkucijev odnos prema Romeu je golicljivo intrigantan, treba pažljivo utonuti u tekst i registrovati mnogobrojne, neretko višestruko lascivne poruke među dvojicom. Razni skriveni motivi mogu tu Najzanimljiviji likovi ovde nisu Romeo i Julija već pre svega Merkucio, a zatim monah Lorenco i Julijina dadilja. Štaviše, mogu da zamislim jednu veoma zanimljivu inscenaciju u kojoj bi Merkucio bio centralni lik – potreban je samo malo drukčiji dramski raspored, sve što je trebalo da se kaže već je tu. Merkucijev odnos prema Romeu je golicljivo intrigantan, treba pažljivo utonuti u tekst i registrovati mnogobrojne, neretko višestruko lascivne poruke među dvojicom. Razni skriveni motivi mogu tu da budu izvučeni – nakon Tibaldovog ubijanja Merkucija, odnosno, Romeovog ubijanja Tibalda u trećem činu, ostatak drame ide na očekivani auto-put. Ali Merkucijo nije ubijen zbog hira, već zbog onoga što je naznačio, ali nije smeo da pokaže. Merkucijo može da bude i duhoviti provokator, prijatelj, cinik, sapatnik i saputnik, plemićka bitanga, ljubavnik, ljubomornik, ali i sofisticirano biće – pesnik koji doziva vilinsku kraljicu Meb koja s pompom juri u mozak zaljubljenih, voljno praveći nevolje („Nije veća od draguljčeta-ahata / Na prstenu kmeta ili advokata: / Šestopreg atomski sićušnih konjića / Karuce njene od lešnikove ljuske / Pravili su crvi ili veverice”). Bezbroj rešenja za enigmu Merkucija može doći samo dovitljivom režijom i dobrom glumom – on je jedan od onih likova koji može toliko toga da bude, da se opire tekstualnom skućavanju, žonglira sa prazninama. A sve moguće aporije i prećutanosti, česte u Šekspirovim dramama, čine ih večno inspirativnim. Jedan od njih je retko spominjani momenat kada Lorenco opominje Romea zbog Rozaline, njegove bivše ljubavi. Ne zna se mnogo toga o Rozalini, zapravo, ništa se ne zna, ali zašto se ne bismo usudili da domislimo šta bi se moglo znati? Ako je najveća ljubav uporediva, da li je najveća? Ljubav se (ne) može staviti na kantar? I ne mogu da ne spomenem Lorencov maestralni monolog o vezi biljaka i ljudskog roda. Kad sam već kod biljaka, brzo se na njih u mislima nadovezuju nadaleko čuveni Šekspirovi otrovi, o kojima je pisao jedan naš čovek – Šimon Đarmati. Dugo sam tražio tu knjigu, nikako da dođe na red. Što se spomenute Julijine dadilje tiče, koja je, zanimljivo, treća po broju izrečenih replika u delu, ona se javlja kao odlična antiteža Lorencu. Ona kao saosećajni raspričani operativac, on kao ovozemaljski franjevački mislenik. (Franjevci su imali izuzetno viđenje prirodnih pojava, o kome se dosta pisalo u ekokritičkoj literaturi.)
A Romeo mi je samo Romeo, kao što je Julija samo Julija – „Cvet što se ruža zove miomirisan bi bio i s drugim imenom”. Toliko puta spomenuti, najpoznatiji ljubavnici na svetu, postali su i sami ime ruže – sve značeći, ne znače ništa. I to je neko oslobađanje. Zasićenost, u svojem krajnjem stadionu, oslobađa, jer se vraća na sam početak. Tako maštam da se vratim u neko nevino čitalačko vreme, vreme pre-čitanja, kada mi nije bilo poznato ništa vezano za ovu dramu i pitam se kako bih je doživeo. A čitali ili ne čitali, drama dopire do nas – i trenuci čitanja su trenuci ne-čitanja. Od Alfa Romea do Julijine statue u Veroni koja nastrada nakon svake ekskurzije – turisti je pipkaju kao penzioneri hleb.

P. S. Laza Kostić prvi je preveo odlomak „Romea i Julije” i to dok je još bio gimnazijalac, a godinama kruži glas kako je on Hamletovo „To be or not to be” preveo kao „Trt mrt – život ili smrt”. E pa nije! Iako bismo verovatno voleli da jeste, što jer smo već navikli, što jer je zaista smešno. Nakon pretrage, našao sam da pravi Lazin prevod glasi: „Il’ bit il’ ne bit, to se pita sad.”
Što se „Romea i Julije” tiče, kao i „Sna letnje noći”, preporučujem prevod Saše Petrovića, jer njegova leksika u prevodu pogađa tačno gde treba: diše, zeva i kikoće se.
...more

flag 15 likes · Like · see review

Jul 23, 2013 Aleksandar Janjic rated it really liked it

Ово је реално врло добра трагедија, али након феноменалног Тита Андроника, у којем је на свакој страници било по 5-6 мртвих, човјек не може а да се не осјети донекле изневјерено превеликом количином причања и премалом количином умирања. Истина, ово је Шекспир, а не нека тамо добитница НИНове награде, тако да су и ти (предуги) монолози донекле вриједни читања, али опет то помало гњави. Само да наведем један примјер - кад пред крај књиге Ромео одлучи да оде код неког убогог апотекара и купи себи б Ово је реално врло добра трагедија, али након феноменалног Тита Андроника, у којем је на свакој страници било по 5-6 мртвих, човјек не може а да се не осјети донекле изневјерено превеликом количином причања и премалом количином умирања. Истина, ово је Шекспир, а не нека тамо добитница НИНове награде, тако да су и ти (предуги) монолози донекле вриједни читања, али опет то помало гњави. Само да наведем један примјер - кад пред крај књиге Ромео одлучи да оде код неког убогог апотекара и купи себи бочицу смртоносног отрова, он каже "Одо ја код апотекара који је такав-и-такав" и потроши пола стране описујући тог апотекара. А ја контам друже скрати причу, ниси ту да држиш монологе него да умреш.

Прича је, вјерујем, свима позната, али ипак ћу за сваки случај овде да је спојлујем ако случајно ипак има још несрећника који не знају шта се дешава на крају, ето чисто да се мало уградим у упропаштавање њиховог уживања. Дакле, тамо негдје у Верони прије неколико вијекова постоје двије породице које се мрзе из дна душе (није нам објашњено због чега), али се њихова ђеца нешто заљубе и како та љубав нема прођу, онда сви лијепо помру. Конкретно, прво Тибалт кркне Меркуција (или можда Бенволија, никако не разликујем ту двојицу), онда Ромео рокне Тибалта (а те двије смрти су тамо негдје на пола књиге, све до тога је "те овако ћемо, другови, те онако ћемо"), па га прогнају у Мантову, али он искористи прилику да се тајно ожени Јулијом (слично као Стендал, Шекспир је такође фрустрирајуће суздржан код описивања па чак и наговјештавања било каквог хопа-цупа, али мислим да је разумна претпоставка да Ромео и Јулија нису слагали домине онда кад је преноћио у њеној соби), али не знајући за тај тајни брак, мама и тата Јулијини уговоре јој брак с Парисом (који је, по свој прилици, преживио тројански рат и наставио са праксом крађе туђих жена), е али Јулија не жели да се уда за Париса, тако да фратар Лоренс њој да некакав напитак који би требало да симулира смрт на неко вријеме (јел тако нешто уопште постоји?) и она онда то попије и таман на дан заказаног вјенчања с Парисом нађу је "мртву" у соби и однесу у гробницу. Е сад, наравно, фратар Лоренс се потрудио да пошаље Ромеу е-маил у Мантову, али је дошло до загушења везе, тако да је Ромео преко другог провајдера чуо да је Јулија мртва и одмах полетио до Вероне да се самоубије унутар гробнице. Успут је успио да укока Париса који се ту нашао (е сад је стварно готов!) и онда је попио отров и одапео, а онда се Јулија пробудила и видјела га неживог и натакла се на његов нож и онда се читав чопор сакупио у гробници и онда су се Монтагијеви и Капулети помирили и то је отприлике то. Значи нећу рећ да сам незадовољан, ипак се ту сакупи неких солидних 5-6 жртава, а има и много лијепих стихова које сам пожелио да запишем и касније се њима разбацујем по Фејсбуку кад се свађам с људима, ал било ми мрско да тражим оловку.

Морам наравно да се осврнем и на оно основно што све нервира у овој причи, а то је што несрећна Јулија има тек тринаест година, што је по данашњим схватањима прерано да се ступа у брак и држе дубокоумне говоранције с балкона, али у то вријеме било је другачије вријеме и дјевојке су се раније удавале (или у овом случају убијале) и рађале дјецу. Ето чак и Јулијина мама је пожурује да се уда, јер забога има већ тринаест година и шта ће рећ комшије на ту срамоту, а све њене тетке и остали жемски чланови фамилије су у њеним годинама имали по буљук деришта. Знам да неки људи овај факат "ублажавају" потпуно неоснованим претпоставкама да је Ромео свега мало старији од Јулије, нпр. да има 14 година, али то је апсолутно неспоменуто било гдје у тексту, а против такве претпоставке говори да је он респектабилан мачевалац, који је у стању без по муке да оффује и Тибалта и Париса. Значи или је он већ одрастао човјек, ил су у овој проклетој књижурини све сами адолесценти, али нешто у то не вјерујем. ...more

flag 7 likes · Like · see review

May 05, 2019 Dušan (bookcatchers) rated it really liked it

Prvi put se susrećem sa nekim Šekspirovim delom i mogu reći kako mi je doneo pomešana osećanja. Da nije bilo delova na početku i kraju koji objašnjavaju radnju mislim da dosta delova ne bi razumeo. Iako se čini kao da je delo jednostavno, nije baš tako. Dosta delova u delu može biti konfuzno, ali ipak mislim da se na kraju mogu lako sve kockice sklopiti. Ako želite početi sa Šekspirom, mislim da je ova knjiga dobar početak.

flag 5 likes · Like · see review

Jul 19, 2019 Iva rated it it was amazing

Jedna od najpopularnijih knjiga na svetu. Svako bi trebalo da procita ovu ljubavno-tragicnu pricu.

flag Like · see review

new topic
Discuss This Book

topics	posts	views	last activity
Who is at fault for the death of Romeo and Juliet?	442	4730	Dec 09, 2020 03:20PM
What is PurCare CBD Oil?	1	7	Oct 16, 2020 08:30PM
#READINGWITHMSM: 10/10/20	1	2	Oct 10, 2020 09:28AM
Story by Connie Willis	1	3	Jun 21, 2020 04:28PM
Need help finding the name of this book	1	5	Mar 04, 2020 06:42AM
Need help finding the name of this book	1	4	Mar 04, 2020 06:31AM
Need help finding the name of this book	1	2	Mar 04, 2020 06:29AM

Readers also enjoyed

See similar books…

Genres

Classics

26,904 users

Plays

9,921 users

Fiction

6,135 users

Romance

5,317 users

Academic > School

3,496 users

Drama

3,070 users

Academic > Read For School

1,710 users

Literature

1,467 users

Young Adult > High School

1,183 users

Poetry

1,111 users

See top shelves…

About William Shakespeare

William Shakespeare

36,443 followers

William Shakespeare (baptised 26 April 1564) was an English poet and playwright, widely regarded as the greatest writer in the English language and the world's pre-eminent dramatist. He is often called England's national poet and the "Bard of Avon" (or simply "The Bard"). His surviving works consist of 38 plays, 154 sonnets, two long narrative poems, and several other poems. His plays have been tr William Shakespeare (baptised 26 April 1564) was an English poet and playwright, widely regarded as the greatest writer in the English language and the world's pre-eminent dramatist. He is often called England's national poet and the "Bard of Avon" (or simply "The Bard"). His surviving works consist of 38 plays, 154 sonnets, two long narrative poems, and several other poems. His plays have been translated into every major living language, and are performed more often than those of any other playwright.

Shakespeare was born and raised in Stratford-upon-Avon. Scholars believe that he died on his fifty-second birthday, coinciding with St George’s Day.

At the age of 18 he married Anne Hathaway, who bore him three children: Susanna, and twins Hamnet and Judith. Between 1585 and 1592 he began a successful career in London as an actor, writer, and part owner of the playing company the Lord Chamberlain's Men, later known as the King's Men. He appears to have retired to Stratford around 1613, where he died three years later. Few records of Shakespeare's private life survive, and there has been considerable speculation about such matters as his sexuality, religious beliefs, and whether the works attributed to him were written by others.

Shakespeare produced most of his known work between 1590 and 1613. His early plays were mainly comedies and histories, genres he raised to the peak of sophistication and artistry by the end of the sixteenth century. Next he wrote mainly tragedies until about 1608, including Hamlet, King Lear, and Macbeth, considered some of the finest examples in the English language. In his last phase, he wrote tragicomedies, also known as romances, and collaborated with other playwrights. Many of his plays were published in editions of varying quality and accuracy during his lifetime, and in 1623, two of his former theatrical colleagues published the First Folio, a collected edition of his dramatic works that included all but two of the plays now recognised as Shakespeare's.

Shakespeare was a respected poet and playwright in his own day, but his reputation did not rise to its present heights until the nineteenth century. The Romantics, in particular, acclaimed Shakespeare's genius, and the Victorians hero-worshipped Shakespeare with a reverence that George Bernard Shaw called "bardolatry". In the twentieth century, his work was repeatedly adopted and rediscovered by new movements in scholarship and performance. His plays remain highly popular today and are consistently performed and reinterpreted in diverse cultural and political contexts throughout the world.

According to historians, Shakespeare wrote 37 plays and 154 sonnets throughout the span of his life. Shakespeare's writing average was 1.5 plays a year since he first started writing in 1589. There have been plays and sonnets attributed to Shakespeare that were not authentically written by the great master of language and literature.
...more