Ljudi Quotes

Quotes tagged as "ljudi" Showing 31-48 of 48
Miroslav Krleža
“Ljudi su ljudi i sve je ljudsko samo ljudsko, nažalost!”
Miroslav Krleža, The Return of Philip Latinowicz

August Šenoa
“Ljudi su gori nego živine. Pas koga hraniš, čuva te, čovjek koga pomažeš ubija te.”
August Šenoa

Meša Selimović
“Govore a ništa ne kažu, smiju se a nisu veseli. Ćutim, ljutim se na sebe, zašto mi je ovo bilo potrebno? I odmah pomislim kako je besmisleno što se tako držim, i da treba da budem isti kao oni, da pričam bilo šta, da se smijem svejedno čemu, da se pravim da mi je prijatno. To i oni čine. Ali ne znam kako da se izvučem iz ovog ćutanja, ne znam šta je potrebno učiniti da se potre kao da nije ni bilo, ili da je bio slučajno. I ne uspijevajući da pronađem prirodan način da promijenim držanje, ostajem i dalje neprirodan, ćutim još upornije, uvrijeđeno. Jedva malo se smješkam, nadmoćno: ah, kako ste glupi. A znam da sam ja glup, i to sasvim glup, ali ne mogu ništa protiv sebe.”
Meša Selimović, Tišine

Đorđe Balašević
“Izdaleka, kroz nišan snajpera ponekom bi se možda učinilo da su to pre Muslimani, Srbi ili Hrvati, ali ja sam im prišao prsa u prsa, dobro sam ih video, i verujte mi na reč... To su samo Ljudi... Ništa strašno...”
Đorđe Balašević, Dodir svile

Hermann Hesse
“Ljudi su deca.”
Hermann Hesse, Siddhartha

Sulejman Bugari
“Ne smijemo biti neodgovorni i egoistični, nikako, a posebno ne u prezentaciji Islama. Islam nije samo naš! On je univerzalna ljepota, poslata svakom čovjeku na zemlji.”
Sulejman Bugari

Meša Selimović
“...ljudi nekud idu, vraćaju se, žure, vidim ih iz svoje nesabrane daljine, kao mrave, i znam da bi trebalo da se i ja priključim, da budem užurban, da nekud odlazim, da dolazim, da se oko nečega trudim, a ne da buljim ovako u tavanicu, u prazninu. Ali ne mogu.
Gledam kroz prozor i nastojim da ne mislim na nerješive stvari, ali ne mogu da se oslobodim tereta što me tišti.”
Meša Selimović, Tišine

Ismar Krdžalić
“Dobrota se svugdje cijeni. Postaje manom onda kada je poklonim osobama koje je nisu dostojne.”
Ismar Krdžalić, Poseban od prvog udisaja

Sulejman Bugari
“Svačije srce voli da mu se s blagošću pristupa.”
Sulejman Bugari

Charlotte Brontë
“Kako je za neke ljude kratak put do cilja, koji se drugima čini nedokučivim.”
Charlotte Brontë, Villette

Khaled Hosseini
“Čudno je to, Markose, ali ljudi obično sve shvataju pogrešno. Misle da žive kako žele. Ali ono što ih stvarno vodi su stvari kojih se boje. Ono što ne žele.”
Khaled Hosseini, And the Mountains Echoed

Charlotte Brontë
“Naša priroda priznaje da su naše naklonosti i antipatije čudne. Ima ljudi pred kojima se potajno zgrozimo, koje nastojimo izbjeći, iako nam razum potvrđuje da su to dobri ljudi.Ima drugih, sa očitim greškama, kraj kojih sretno živimo, kao da nam zrak oko njih godi.”
Charlotte Brontë, Villette

Ismar Krdžalić
“Bilo mi je dovoljno to što Bog zna za moje probleme i želje jer samo On može na moj put dovesti one ljude koji će znati kako mi mogu pomoći i ublažiti moje muke.”
Ismar Krdžalić, Poseban od prvog udisaja

Ismar Krdžalić
“Tuđih očekivanja se svi plašimo jer nema osobe koja ih može u potpunosti ispuniti. Važno je da ne sumnjaš u svoje mogućnosti.”
Ismar Krdžalić, Poseban od prvog udisaja

Nura Bazdulj-Hubijar
“Sudbina se bestidno igra ljudskim životima, ljudskom srećom. Dokle ću još moći podnostiti tu surovu, bešćutnu igru? Bože Uzvišeni, ostao si mi još jedino Ti, posljednje uporište, utjeha, nada...”
Nura Bazdulj-Hubijar, Amanet

“Ljudima prvo gledam u noge, da bih im dao vremena da izbace sažaljenje iz očiju. Ne podnosim da me sažaljevaju. Ništa gore. Neka žale onako ljudski, u sebi, u srceu, ne moraju mi pokazivati očima.”
Refik Osmanović, Trešnje su vječne

“Ljudi su nekad umirali da bi mogli reći ono što misle, ginuli su. Danas bi mnogi umrli da se ne sazna šta misle, da se ne otkrije kakvi su.”
Refik Osmanović, Trešnje su vječne
tags: ljudi, rat, smrt

“Svako dalje ratovanje na ovim prostorima bi bilo bezumno naplaćivanje drumarine preko jednog porušenog mosta ljudskosti. Plaćanje novim životima preko ruševine koja nikuda ne vodi, a koja samo optičkom varkom razdvaja jednu te istu obalu. Nismo mi isto, reći će zadrti, mada dva metra zemlje i crv ne prave neku razliku. Krv je krv. Jetra je jetra. Mozak je mozak. Smrt je smrt. Ali to sve i ne čini ono što je bio neki čovek. Već sadržaj istog. Sadržaj čini i nečoveka. To je najporaznije od svega, mogućnost za zverstvo sa ljudskom sposobnošću ignorisanja razuma i onog što se zapravo čini. Uniženje činom. Konačnog razrešenja slepog creva nerazumnosti na prostoru Balkana ne može biti, jer on zahteva jednu zversku bezumnost i demonsku brutalnost. A posle zverstava nema pobednika. Posle zverstava ne ostaju ljudi. Niti zver može biti pobednik ičega. Tu, oko tih ruševina, svi osećaju nekakve oči na svom potiljku. Opuštanje je samo privid. Život ti se "kao" normalno odvija, ako ne gledaš ka ruševini, ali gorčina ostaje, jer ruševina stoji, zagađuje vodu koju svi piju. Natopila se krvlju i piša sad, kad god je narod najžedniji. Ulazi u sistem, upisuje se u gene. Truje organizam. I što je najgore, zapaljiva je. Samozapaljiva. Ruševina mosta, koji ne vodi nigde, podignutog da ubeđuje da postoje nekakve strane, da se išta razdvaja. Mada nije razdvajao nikad taj most ljude od ljudi, razdvojio je ljude od neljudi. Što je i jedina podela na ovom svetu, sve ostale podele su delo neljudskosti. Pravio ih ili prihvatao.”
Ratko Petrović

« previous 1 2 next »