Idi, vreme je

by Marija Jovanović

Ne znam kako bih ti objasnila. Secas se lika Rejcel iz filma "Bladerunner"? Savrseni replikant kome su, radi potpune uverljivosti, dodata i secanja i osecanja. Mikrocip sa nasnimljenim uspomenama koji je ubacen u njen mehanicki um. I ona to ne zna, ona veruje da su te slike slike njenog detinjstva, da su to prava secanja i prava osecanja. A replikant je. E, nesto slicno sam pozela da dozivljavam. Da su oba zivota (jer imala sam dva - svoj i Danilov) na neki nacin pogresna. Ne, ne pogresna. Falsifikovana.

Genres: Contemporary, Fiction

334 pages, Paperback

First published January 1, 2007

About the author

Марија Јовановић је српска књижевница. Дипломирала је филозофију на Филозофском факултету Београдског универзитета. Члан је Српског књижевног друштва.

Reviews

[Ivona · Rating 3 out of 5]

Nije mi se svidela ni blizu kao spletkarenje sa sopstvenom dušom
Mnogo je teška i Marija je malo preterala u opisivanju glavnih likova kao apsolutno savršenih....

[Sladana · Rating 3 out of 5]

Sjajno štivo za opuštanje, za kratkotrajni povratak devedesetima, Beogradu... Naročito je prelep osvrt na Štulića i bunt koji on sa sobom nosi.
Ono što se meni nije dopalo je sama priča smeštena u takav ambijent. Ne razumem poentu ispričanih života junaka (stoga bih preporučila ovu knjigu tinejdžerima i mlađima od 22 godine). Ono što želim da kažem je da je sve što je napisano u ovoj knjizi većina nas prošla, naučila i osetila na svojoj koži, te ništa novo nije izrečeno. Stoga smatram ovo delo pogodno za mlađe generacije i toplo im preporučujem.

[Ruza Minić · Rating 2 out of 5]

Више сам очекивала. Ни близу њене прве књиге.

[Marija · Rating 5 out of 5]

"Beograd, kao i drugi gradovi, ima bogatu apokrifnu tradiciju. Ima, zapravo, slojeve apokrifnih svedočanstava, po kojima je, baš za vremena mladosti prethodne generacije, bilo bolje, lepše, romantičnije, uljudnije. U nostalgičnim magluštinama nestaju i blede siromaštvo, zaostalost i sivilo; ako se i pojavljuju, dobijaju nezasluženo sentimentalni oreol. Selektivno pamćenje stvara urbane legende, izbacujući na površinu predanja o kafanama koje su, tada, bile daleko bolje, o društvima koja su se zabavljala s neponovljivim šmekom boemštine, o kultnim disidentskim mestima, o fudbalu koji se igrao radi lepote, o mangupima i beogradskim bandama koje su se, dakako, borile "viteški", a ne kao današnji dripci i siledžije."

[Nastasja Kerković · Rating 4 out of 5]

knjiga mi se sve u svemu dopala, proza je ok, likovi i njihovi odnosi(uglavnom) kompetentno i realno dočarani

ono što mi se nije dopalo je (autorkino pa posledično i od strane samih likova) elitističko onanisanje na vračar i desete generacije beogradjana i to koliko je porodica rakić poslednji stub intelektualizma, kulture i morala u jednom posrnulom društvu itd itd. ta pristojnity priča sama po sebi nije problematična, ali pročitala sam ukupno tri autorkina dela i u apsolutno svakoj je centralna porodica imala identičan pedigre sa tu i tamo nekim varijacijama na temu. jednostavno me je umorilo. ironija je što knjiga u jednom delu opisuje kako su komunisti kinjili politički nepodobne, a u istom mahu autorka kroz jovana, danila i celu tu ekipu isto ''kinji'' politički nepodobne AKA skorojeviće, sponzoruše, nepoznavatelje opusa volta vitmena (ne zezam se) itd. jovanin dečko, s ćaletom DB-ovcem i suprugom primitivkom, je za divno čudo većinu knjige bio autonoman karakter, zanimljiv i introspektivan i sa uzlaznom putanjom, ali na kraju je neobjašnjivo samo ubacio u rikverc i pokazao da je danilo sve vreme bio u pravu u vezi njega. lik je na kraju totalno demonizovan i zbog toga mi je bilo žao, mada razumem i delim autorkinu ogorčenost ''tim'' ljudima.

sve u svemu, knjiga je sentimentalna, topla, porodična i ljubavna priča smeštena u sred raspleta jugoslovenske drame. draga mi je uprkos svemu što sam navela

[Lazar · Rating 3 out of 5]

Knjiga na jedan solidan način obuhvata život porodice Rakić od perioda između dva svetska rata, period komunizma, raspad Jugoslavije, period Miloževića, trenutka suočavanje sa genocidom u Srebrenici. Kniga se završava ubistvom Zorana Đinđića. Poruka u naslovu: "Idi, vreme je" ima višestruku poruku: da se ne propusti avion, da se odvoji od porodice i zasnuje sopstvena i na kraju da se napusti zemlja.

Ovu, suvuše emotivanu priču o beskrajnim lomovima građanske porodice Rakić, prati suviše dugačka raprava između Jovane i Gorana, još jedan lom u porodici, te bespotrebno dodat značaj suvišnoj diskusiji.

Trebamo uzeti u obzir da je knjiga napisana 2008. godine i da predstavlja jednu pravu malu revoluciju u zemlji gde je neznanje blaženo.

[Kristi · Rating 3 out of 5]

Jedan od naslova koji sam odlučila čitati od autora s prostora bivše Jugoslavije. Ljubavna priča koja je od samih početaka zaudarala na propast, istovremeno u pojedinim trenucima izazivala mi sindrom kolutanja očima na neke izjave glavnih likova, ono, netko stvarno vjeruje u takve fore ... ali, to vjerojatno progovara životno iskusvo iz mene, nemam 23. Uglavnom Frenki i Danilo su dečki moje generacije, neka su nam iskustva iz mladosti zajednička, tako da sam, sve u svemu, rado pročitala ovaj roman.

[Jelena Djordjevic · Rating 5 out of 5]

Izuzetna knjiga o ljudima koji traze svoje mesto u drustvu.

[Rebelderbd96]

extra