Ова необична књига узбудљива је исповест младог Француза који сведочи о драми српског народа на Kосову и Метохији. Аутор описује Србију онакву какву је види странац који је сопствену судбину повезао са судбином Срба тако што се, из љубави према овој земљи, са супругом Иваном настанио у Београду.
Сви моји путеви воде ка Србији носи изузетну поруку о солидарности и приказује заиста занимљив животни пут једног Француза. Свакако да није ремек-дело, али то и не треба да буде. Оно је путоказ и летопис и носи са собом јаку дозу надахнућа. „Ако од својих уста не одвајате, ви другоме и не дајете” - зато још једном хвала, Арно!
Možda je ovo izuzetno subjektivna petica, jer Arno nije spisatelj i njegovo delo nije literarno već delo ljubavi, solidarnosti i iskonske evropske tradicije. Da je napisao i samo jedno poglavlje, i ono bi zaslužilo peticu.