What do you think?
Rate this book
The Jewish Paradox
English, French (translation)
218 pages, Hardcover
First published January 1, 1978
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 of 1 review
October 12, 2025
Нахум Голдман је некакав парекселанс припадник јеврејског естаблишмента. Формално дугогодишњи директор Светског јеврејског конгреса и још једног другог тела које управља јеврејским питањима у турбулентном пост-другосветскоратном периоду. Голдман је врло специфична и ретка врста космополитског Јеврејина који је рођен у Белорусији, одрастао и формирао се у Немачкој, не би ли касније живео у Америци и Француској (мислим да је држављанин сваке од ових земаља). Из сваке од ових култура он је узео по мало (из Немачке највише). Никад није био припадник израелског естаблишмента нити је суштински у Израелу живео иако је практично цео живот посветио (и) благостању Израела.
Ова књига за свој циљ има да објасни специфичну позицију који Јевреји имају у светској култури као и да појасни Нахумову улогу у неким од најважнијих догађаја за Јевреје у ХХ веку (креирање Израела, договор са Аденауром у вези са репарацијама,...). Такође књига се бави објашњавањем односа који Јевреји/Израел има са Американцима, Русима, Ватиканом и Арапима. На крају књиге је његова предикција решавања чвора.
Књига је издата 1978. године и разумљиво у међувремену се догодило толико много ствари да су многе контемплације и предикције потпуно бесмислене. Оно што је мени најзанимљивије то је разрада идеје матице и дијаспоре. Голдман стоји на становишту да је за Јевреје јако битно да и један и други ентитет опстану. Израел просто ни као идеја, а ни пракса, не може да задовољи све Јевреје (поготову америчке). Са друге стране без Израела он предвиђа скори крај јеврејства пошто би због асимилације нестали. Јеврејска дијаспора је свакако најспецифичнија дијаспора на свету због своје разнородности али мислим да одређени аспекти ове дилеме могу да се примене и на друге.
Један од разлога због којих Голдман није прихватио никакву улогу у Израелу је неслагање са политиком коју од почетка спроводе све владе (политика расистичког и империјалистичког односа према Арапима). Нахумова визија је неки утопистички договор са Арапима у којем је Израел независтан од Американаца. Из данашње перспективе ово изгледа потпуно ретардирано а верујем да је и 1979. звучало ништа мање наивно.
Нахум пише врло једноставно и не либи се да себе опише као генијалца/господина/светског путника. Неоспорно је то да је био интимус готово свих виђених владара и политичара (укључујући ту и Русе и Арапе, па чак и Тита) и да је његова улога у готово свим процесима била врло значајна.
Колико се свет променио за ових 45 година можемо да видимо по томе што се Кина као неки фактор готово и не спомиње, а оно што је још шокантније да се Иран НИ ЈЕДНОМ ЈЕДИНОМ РЕЧЈУ не помиње у књизи и то у тренутку док се тамо већ десила револуција. Данас је то главна полуга конфликта који и даље букти.
Обзиром да се његова оптимистичка није остварила, остаје нам да се надамо да ће се остварити његова песимистичка калкулација.
Ова књига за свој циљ има да објасни специфичну позицију који Јевреји имају у светској култури као и да појасни Нахумову улогу у неким од најважнијих догађаја за Јевреје у ХХ веку (креирање Израела, договор са Аденауром у вези са репарацијама,...). Такође књига се бави објашњавањем односа који Јевреји/Израел има са Американцима, Русима, Ватиканом и Арапима. На крају књиге је његова предикција решавања чвора.
Књига је издата 1978. године и разумљиво у међувремену се догодило толико много ствари да су многе контемплације и предикције потпуно бесмислене. Оно што је мени најзанимљивије то је разрада идеје матице и дијаспоре. Голдман стоји на становишту да је за Јевреје јако битно да и један и други ентитет опстану. Израел просто ни као идеја, а ни пракса, не може да задовољи све Јевреје (поготову америчке). Са друге стране без Израела он предвиђа скори крај јеврејства пошто би због асимилације нестали. Јеврејска дијаспора је свакако најспецифичнија дијаспора на свету због своје разнородности али мислим да одређени аспекти ове дилеме могу да се примене и на друге.
Један од разлога због којих Голдман није прихватио никакву улогу у Израелу је неслагање са политиком коју од почетка спроводе све владе (политика расистичког и империјалистичког односа према Арапима). Нахумова визија је неки утопистички договор са Арапима у којем је Израел независтан од Американаца. Из данашње перспективе ово изгледа потпуно ретардирано а верујем да је и 1979. звучало ништа мање наивно.
Нахум пише врло једноставно и не либи се да себе опише као генијалца/господина/светског путника. Неоспорно је то да је био интимус готово свих виђених владара и политичара (укључујући ту и Русе и Арапе, па чак и Тита) и да је његова улога у готово свим процесима била врло значајна.
Колико се свет променио за ових 45 година можемо да видимо по томе што се Кина као неки фактор готово и не спомиње, а оно што је још шокантније да се Иран НИ ЈЕДНОМ ЈЕДИНОМ РЕЧЈУ не помиње у књизи и то у тренутку док се тамо већ десила револуција. Данас је то главна полуга конфликта који и даље букти.
Обзиром да се његова оптимистичка није остварила, остаје нам да се надамо да ће се остварити његова песимистичка калкулација.
Displaying 1 of 1 review