Vreme smrti - knjiga II: Suvoborska bitka

Vreme Smrti #2

by Dobrica Ćosić

Godina je 1914. Brojna nadmoćnost i bolja oružana opremljenost austrougarske vojske primorava demoralisanu i razbijenu srpsku vojsku na povlačenje sa Suvoborskog fronta. Komandant Prve armije general Živojin Mišić sukobljava se sa Vrhovnom komandom i Prestolonaslednikom zbog odluke da se vojska povuče u Milanovac i brzo pripremi za odlučan kontranapad koji bi iznenadio neprijatelja. Krajnji ishod najčuvenije i najznačajnije bitke između Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom Svetskom ratu, poznate u istoriji kao Kolubarska bitka, krajnje je neizvestan...

„Delo koje neprocenjivom snagom svedoči gde smo počeli u 20. veku i kako smo ga završili. Ova knjiga je mera tog najvećeg putovanja.“ Chicago Tribune Book World

„Zaista monumentalno delo!“ World Literature Today

Genres: Classics, Historical Fiction, Serbian Literature, Historical, Fiction

520 pages, Paperback

First published October 1, 1983

About the author

Dobrosav Dobricа Ćosić (1921-2014), pisаc, esejistа, političаr, jednа od nаjznаčаjnijih figurа srpske istorije i književnosti druge polovine 20. vekа. U književnost ulаzi 1951. godine sа svojim prvim romаnom Dаleko je sunce, prvim modernim romаnom o jugoslovenskoj revoluciji koji je predstаvljаo kritiku revolucionаrnog terorа. Romаn je preveden nа tridesetаk jezikа, а sаmo u SSSR-u štаmpаn u 1.600.000 primerаkа. Zаtim objаvljuje romаne: Koreni (1954), Deobe (1961), Bаjkа (1965), Vreme smrti (tetrаlogijа, 1972–79), Vreme zlа – trilogijа Grešnik (1985), Otpаdnik (1986) i Vernik (1990), Vreme vlаsti I (1996) i Vreme vlasti II (2007). Dobitnik je Ninove nаgrаde dvа putа (zа romаne Koreni i Deobe), uz Oskаrа Dаvičа i Živojinа Pаvlovićа jedini je od trojice književnikа koji su ovu nаgrаdu dobili više putа.

Udruženje književnikа Srbije dodelilo mu je 1986. Nаgrаdu UKS zа izuzetаn znаčаj zа književno stvаrаlаštvo. Povelju Zаdužbine Jаkovа Ignjаtovićа iz Budimpešte dobio je 1989. godine. Njegoševа nаgrаdа uručenа mu je 1990. godine nа Cetinju zа troknjižje Vreme zlа.

Dvа putа je dobio trаdicionаlnu godišnju nаgrаdu Nаrodne biblioteke Srbije zа nаjčitаniju domаću knjigu (1990. godine zа romаn Vernik i 1996. zа romаn Vreme vlаsti I; inаče, jedаn je od sаmo tri piscа, uz Slobodаnа Selenićа i Ljiljаnu Hаbjаnović Đurović, koji je ovu nаgrаdu dobio više putа). Povodom sedamdesetog rođendаnа dobio je 1991. godine specijаlnu Vukovu nаgrаdu. Junа 1993. dodeljenа mu je književnа nаgrаdа „Zlаtni krst knezа Lаzаrа“, dok je romаn Vreme vlаsti višestruko nаgrаđivаn (Kočićevo pero 1996, Nаgrаdа „Lаzа Kostić“ 1996, „Mešа Selimović“ 1997, „Petаr Kočić“ 1997, Kočićevа nаgrаdа 1998, nаgrаdа „Svetozаr Ćorović“ 1997, а ugledni švаjcаrski list Nuvo Kotidijen je, nа osnovu аnkete među čitаocimа u toj zemlji, početkom mаjа mesecа 1996. ovаj romаn proglаsio jednim od sedаm nаjboljih evropskih romаnа). Godine 1998. u Kruševаčkom pozorištu uručen mu je „Zlаtni krst despotа Stefаnа Lаzаrevićа“.

U Moskvi je mаjа 2010. postаo prvi dobitnik nаgrаde „Puškin“ zа izuzetne zаsluge u književnosti, a u okviru Prvog slovenskog forumа umetnosti „Zlаtni vitez“ predsednik udruženjа pisаcа Rusije Vаlerij Gаničev uručio je Ćosiću i nаgrаdu „Zlаtni vitez“ zа književno stvаrаlаštvo.

Delа Dobrice Ćosića prevedenа su nа tridesetаk jezikа, а svi romаni prevedeni su nа frаncuski gde su dobili nаjveće pohvаle.

Reviews

[Ratko · Rating 4 out of 5]

Сви утисци које сам имао након читања првог дела важе и за овај део, у коме је реч о Сувоборској (тј. Колубарској) бици. Додуше, овде ми је све развученије и тромије. Недовољно уверљиво ми делује и приказ српских генерала и војвода, пре свега војводе Живојина Мишића, који је приказан готово митски, више као филозоф занет над злехудом судбом народа, него практични војсковођа.

Још једна ствар која изазива трансфер блама јесу љубавни и еротски елементи – све домаћице/удовице/сеоске снаше приказане су као једре похотљивице које само једва чекају да им неки војник „задигне сукњу“, а чак и кад нису једре, на уму им је само једна ствар. Мало се занео писац са својим фантазијама.
Али, и поред свега тога, вуче на даље читање.

П.С. Изгледа да је омиљени глагол Д. Ћосића суљати (се), пошто се понавља на буквално свакој другој страници.

[Zorka Zamfirova · Rating 5 out of 5]

Šta ti je sećanje... Varljivo. Trideset godina između dva čitanja.

[Jelena · Rating 5 out of 5]

Веома ми се допада Време смрти! И Прерово иде у рат и Сувоборска битка су у сваком смислу савршене! Приказују патњу српског народа и српске државе, борбу наших предака за слободу и одржањем! Приказује Живојина Мишића тадашњег команданта Прве армије, највише заслужне за победу у Сувоборској бици, познатијој као Колубарској, ум и размишљање човека заслужног за повратак српске војске у живот, одморивши је и тиме јој повративши морал и жељу за борбом и прогоном Аустроугара из Србије. Дело је употпуњено до најмањих детаља животима војника у ратном добу, животима народа у тешким временима. Ту је и Ђачки батаљон и српска влада, Мионица, Баћевац, Сувобор, Горњи Милановац, Ваљево, Дринска дивизија, Моравска дивизија, Дунавска дивизија, коњички ескадрон, пешадијска чета, артиљеријска батерија, живи и мртви, рањени и здрави ... Сви су заједно у приказу српског народа..Тако сам радосна што сам их поново прочитала и не сумњам да ћу их читати поново. А сада следи Ваљевска болница...

[Zoran Tošić · Rating 5 out of 5]

Suvoborska bitka/Vreme smrti 2 je književni spomenik srpskom narodu, vojsci i Živojinu Mišiću. Ovo je roman neizmerne snage kojim Ćosić do srži "ulazi" u svest, osećanja i razumevanje svakog seljaka i vojnika, a posebno vojvode Mišića i njegovih razmišljanja tokom donošenja sudbonosno odluka na početku Prvog svetskog rata.
Roman koji se pamti i nosi u sebi tokom celog života.

[Arsenovic Nikola · Rating 4 out of 5]

Podseca me nekako na rat i mir ali u manjem obimu. Lepi opisi Misicevog razmisljanja i detalji bitaka protiv Austro Ugarske carevine

[Marina Marić · Rating 5 out of 5]

Kolubarska bitka ili Suvoborska bitka je najznačajnija bitka između vojske Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Vođena je u novembru i decembru 1914. godine na frontu od preko 200 km na prostoru doline reke Kolubare, obroncima planine Suvobor i obroncima planine Maljen, dakle brdovit teren. Okončana je uspešnom protivofanzivom u trenutku kada je ceo svet očekivao vesti o kapitulaciji Kraljevine Srbije.

General Živojin Mišić je zbog uspešnog vođenja operacije 4. decembra 1914. unapređen u čin vojvode. Regent Aleksandar Karađorđević obrazložio je odluku o unapređenju Živojina Mišića u vojvodu rečima: „Trebalo mi je da odam najveće priznanje čoveku, koji nije izgubio glavu u vreme kada je drugi već nisu imali.“

Gubici vojske Kraljevine Srbije:
Poginulih 22.000, ranjenih 91.000, zarobljenih 19.000.

Kolubarska bitka ušla je u istoriju ratovanja kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predviđen potpun slom, za kratko vreme reorganizuje, pređe u kontraofanzivu i nanese neprijatelju odlučujući poraz. Taktika ratovanja koju je izveo Živojin Mišić danas se izučava na vojnim školama širom sveta.

[Jomi · Rating 2 out of 5]

NAJBOLJA! sva sreća je lektira inace.... inace....ne znam....uostalom svaka je bolja od prethodne i tuzno je da se ne procita celo

[Igor Vujackov · Rating 5 out of 5]

Priča o Kolubarskoj bici, generalu Živojinu Mišiću ali i o članovima porodice Katić u drugoj polovini sudbonosne 1914.godine. Brdo emocija se skriva u ovoj knjizi. Za svaku preporuku!

[Dragana Nešković]

fthuu

[Ксенофонт · Rating 5 out of 5]

Тешко је одлучити која је књига боља прва или друга. Једно ми је сигурно,драго ми је да су остале још две да их прочитам. Препоручујем...