What do you think?
Rate this book
Ljudske vibracije
Druga knjiga mladog i nadarenog beogradskog pisca Darka Tuševljakovića predstavlja zbirku horor priča. Devet žanrovski sličnih a tematski veoma različitih priča pokazuje težnju autora da oslika našu stvarnost živopisnim nijansama sive i crne boje. On svoj veoma poseban stil i humor crpe iz samog života, pretapajući to iskustvo u fantazijske bravure – sad već možemo reći – velikog iluzioniste.
Zbog jedinstva stila, teme i tona, ove priče o ljubavima pre smaka sveta i posle njega čitaju se poput romana. Bolno, setno i začudno, skoro kao život u 21. veku. – Oto Oltvanji
Glas Darka Tuševljakovića u srpskoj književnosti 21. veka zapravo je šapat od koga vas podilazi jeza, cvokoću vam zubi, a vrata se zatvaraju uz škripu koja može da znači samo jedno. Nakon što pročitate njegove priče, teško da ćete više ikome ikada poželeti da poželite laku noć. Ali ovo nije knjiga koja će načisto da utronja samo čitaoca. Tuševljaković hrabro diše za vrat upravo onome ko je za sobom, uz škripu, malopre pritvorio vrata sobe u kojoj, uz plinsku svetlost, okrećete poslednji list ove knjige. – Vule Žurić
Zbog jedinstva stila, teme i tona, ove priče o ljubavima pre smaka sveta i posle njega čitaju se poput romana. Bolno, setno i začudno, skoro kao život u 21. veku. – Oto Oltvanji
Glas Darka Tuševljakovića u srpskoj književnosti 21. veka zapravo je šapat od koga vas podilazi jeza, cvokoću vam zubi, a vrata se zatvaraju uz škripu koja može da znači samo jedno. Nakon što pročitate njegove priče, teško da ćete više ikome ikada poželeti da poželite laku noć. Ali ovo nije knjiga koja će načisto da utronja samo čitaoca. Tuševljaković hrabro diše za vrat upravo onome ko je za sobom, uz škripu, malopre pritvorio vrata sobe u kojoj, uz plinsku svetlost, okrećete poslednji list ove knjige. – Vule Žurić
207 pages, Paperback
First published January 1, 2013
About the author
Darko Tuševljaković
56 books36 followersRođen u Zenici, 1978. godine. Objavio je četiri romana (Senka naše želje, 2010; Jaz, 2016; Jegermajster, 2019; Uzvišenost, 2021) i tri zbirke priča (Ljudske vibracije, 2013; Naknadne istine, 2018; Hangar za snove, 2022). Dela su mu se našla u užim izborima za Ninovu, Andrićevu i Vitalovu književnu nagradu. Dobitnik je nagrade "Lazar Komarčić" i Evropske nagrade za književnost (2017). Roman Jaz je preveden na engleski, italijanski, bugarski, albanski, rumunski, slovenački, španski i grčki jezik.
Born in 1978, in Zenica, Bosnia and Herzegovina. He lives in Serbia. He has published four novels and three story collections. His works have been shortlisted for several prestigious Serbian literary awards. He is the winner of "Lazar Komarčić" award and EUPL (European Union Prize for Literature). His novel Jaz (The Chasm) has been translated to English, Italian, Bulgarian, Albanian, Romanian, Slovenian, Spanish and Greek.
Born in 1978, in Zenica, Bosnia and Herzegovina. He lives in Serbia. He has published four novels and three story collections. His works have been shortlisted for several prestigious Serbian literary awards. He is the winner of "Lazar Komarčić" award and EUPL (European Union Prize for Literature). His novel Jaz (The Chasm) has been translated to English, Italian, Bulgarian, Albanian, Romanian, Slovenian, Spanish and Greek.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 3 of 3 reviews
April 9, 2015
Za početak moram da naglasim da oduševljenje Tuševljakovićevom prozom ne jenjava. Nakon iščitavanja njegovog odličnog romana prvenca, konačno sam se upustio u njegovu kraću prozu i moram da priznam da uopšte nisam razočaran...
Zbirka priča, "Ljudske vibracije", se sastoji od 9 tematski različitih priča koje ipak imaju nešto zajedničko. One sve počinju kao priče koje se mogu lako uklopiti u sadašnje vreme - pričaju o ljudima čiji životi lagano idu dođavola: o onima koji su preživeli strahote rata, onima koji su suočeni sa teškom bolešću, onima koji su izgubili (ili gube) nekoga, o disfunkcionalnim porodicama, ljubavnim trouglovima, opsesijama,... Sve te Tuševljakovićeve likove bismo mogli pronaći u ljudima koji nas okružuju svakodnevno, i njihova životnost i živopisnost samo pokazuju koliko je pisac dobar pri definisanju likova i kako su oni zasigurno zasnovani i na piščevom ličnom iskustvu ali i na onome što je pronicljivo piščevo oko skeniralo i skladištilo za potrebe ovako živopisne proze.
Dakle, imamo savremenu tematiku sa realnim, životnim, likovima na koje se lagano spušta pomračina (bilo fiktivna ili realna), a kako on sam kaže "u mraku je mala razlika između ugriza i poljupca" i sve što se dogodi može da se protumači na različite načine... A onda na scenu dolazi ono što bi Tuševljakovićev imenjak Suvin nazvao "cognitive estrangement" i čitaoci se lagano prebacuju u neki alternativni, paralelni svet u kome su moguće i drugačije stvari. Ima tu i fantastike i horora i krvi i nasilja, ali ni u jednom momentu se ne može reći da je pisac preterao.
Na kraju svake priče Tuševljaković pravi kratak rez (ponekad poprilično žestok i iznenađujuć) a interesantno je kako tim rezom svaka priča u isti mah postaje i zaokružena celina, a opet se ostavlja mogućnost da čitaoci u svojoj glavi razrade neki alternativni, dodatni završetak priče.
Kao najbolju priču izdvajam "Ljudske vibracije" - koja se bavi problemom ljudskog sećanja - da li je možda nekada bolje zaboraviti nešto... (priča se nalazi i u almanahu "Književna fantastika").
Druga po jačini je priča "Pali anđeli" koja govori o neverovatnoj potrebi čoveka da zabija nos tamo gde mu nije mesto...
Poslednja priča je najčudnija od svih u zbirci i mora se čitati lagano i odmorne glave. Priznajem da sam je čitao dva puta. Veoma je neobična i drugačija... Spajanje alternativnih svetova u jednom momentu gde se u isti mah sve dešava i ništa se ne dešava, svet kao da dolazi do svog kraja pa se vraća na sekund pre kraja u večitom pulsiranju i ponavljanju... Ljudi umiru i njihova smrt se poništava u vraćanju njihove blede kopije iz nekog od alternativnih rukavaca života... Prestaje svaki vid komunikacije, ljudi se razmnožavaju/kloniraju prostom deobom... Ovu priču bismo s razlogom mogli blasfemično nazvati "Otkrovenje Darkovo"... Ovo je apokalipsa sveta koja se dešava svakog trena jer se ceo svet obrće i prevrće u neprekidnoj Mebijusovoj traci u kojoj ono što je u jednom momentu lice u sledećem postaje naličje... Kritikuje li Tuševljaković ovom pričom današnje društvo u kome imamo privid savršene komunikacije (telefoni, internet,...) a u stvari nemamo skoro nikakav f2f kontakt? Mediji i "selebritiji" danas serviraju poželjan izgled jedinki - sve što odudara je okarakterisano kao lošije, a ono što je uniformno kao poželjno i dobro... kao što reče neko, svet izgleda kao da svi koriste istog plastičnog hirurga, ili su ljudi počeli da se razmnožavaju prostom deobom... Ima li nade za čovečanstvo? Tuševljaković nije baš optimističan...
Pročitajte ove priče... One nas pozivaju da se dobro zamislimo nad svakodnevnim životom.
Zbirka priča, "Ljudske vibracije", se sastoji od 9 tematski različitih priča koje ipak imaju nešto zajedničko. One sve počinju kao priče koje se mogu lako uklopiti u sadašnje vreme - pričaju o ljudima čiji životi lagano idu dođavola: o onima koji su preživeli strahote rata, onima koji su suočeni sa teškom bolešću, onima koji su izgubili (ili gube) nekoga, o disfunkcionalnim porodicama, ljubavnim trouglovima, opsesijama,... Sve te Tuševljakovićeve likove bismo mogli pronaći u ljudima koji nas okružuju svakodnevno, i njihova životnost i živopisnost samo pokazuju koliko je pisac dobar pri definisanju likova i kako su oni zasigurno zasnovani i na piščevom ličnom iskustvu ali i na onome što je pronicljivo piščevo oko skeniralo i skladištilo za potrebe ovako živopisne proze.
Dakle, imamo savremenu tematiku sa realnim, životnim, likovima na koje se lagano spušta pomračina (bilo fiktivna ili realna), a kako on sam kaže "u mraku je mala razlika između ugriza i poljupca" i sve što se dogodi može da se protumači na različite načine... A onda na scenu dolazi ono što bi Tuševljakovićev imenjak Suvin nazvao "cognitive estrangement" i čitaoci se lagano prebacuju u neki alternativni, paralelni svet u kome su moguće i drugačije stvari. Ima tu i fantastike i horora i krvi i nasilja, ali ni u jednom momentu se ne može reći da je pisac preterao.
Na kraju svake priče Tuševljaković pravi kratak rez (ponekad poprilično žestok i iznenađujuć) a interesantno je kako tim rezom svaka priča u isti mah postaje i zaokružena celina, a opet se ostavlja mogućnost da čitaoci u svojoj glavi razrade neki alternativni, dodatni završetak priče.
Kao najbolju priču izdvajam "Ljudske vibracije" - koja se bavi problemom ljudskog sećanja - da li je možda nekada bolje zaboraviti nešto... (priča se nalazi i u almanahu "Književna fantastika").
Druga po jačini je priča "Pali anđeli" koja govori o neverovatnoj potrebi čoveka da zabija nos tamo gde mu nije mesto...
Poslednja priča je najčudnija od svih u zbirci i mora se čitati lagano i odmorne glave. Priznajem da sam je čitao dva puta. Veoma je neobična i drugačija... Spajanje alternativnih svetova u jednom momentu gde se u isti mah sve dešava i ništa se ne dešava, svet kao da dolazi do svog kraja pa se vraća na sekund pre kraja u večitom pulsiranju i ponavljanju... Ljudi umiru i njihova smrt se poništava u vraćanju njihove blede kopije iz nekog od alternativnih rukavaca života... Prestaje svaki vid komunikacije, ljudi se razmnožavaju/kloniraju prostom deobom... Ovu priču bismo s razlogom mogli blasfemično nazvati "Otkrovenje Darkovo"... Ovo je apokalipsa sveta koja se dešava svakog trena jer se ceo svet obrće i prevrće u neprekidnoj Mebijusovoj traci u kojoj ono što je u jednom momentu lice u sledećem postaje naličje... Kritikuje li Tuševljaković ovom pričom današnje društvo u kome imamo privid savršene komunikacije (telefoni, internet,...) a u stvari nemamo skoro nikakav f2f kontakt? Mediji i "selebritiji" danas serviraju poželjan izgled jedinki - sve što odudara je okarakterisano kao lošije, a ono što je uniformno kao poželjno i dobro... kao što reče neko, svet izgleda kao da svi koriste istog plastičnog hirurga, ili su ljudi počeli da se razmnožavaju prostom deobom... Ima li nade za čovečanstvo? Tuševljaković nije baš optimističan...
Pročitajte ove priče... One nas pozivaju da se dobro zamislimo nad svakodnevnim životom.
May 24, 2017
"U Beogradu je haldno, vetar raznosi misli i rečenice naokolo kao da su lišće platana."
Devet predivno napisanih priča: Tuševljaković predstavlja novi talas autora koji srpske rečenice izvode na poseban, moderan i svetski nivo. Ali iskreno rečeno nikoga zaista sličnog po slikovitosti i kvalitetu moderne proze nisam do sada čitala na srpskom.
Priče su inovativne, zanimljive, i raznolike. Imam favorite, ali to je pitanje ukusa. Preporučujem svim ljubiteljima horora ili paranormalnih neobičnosti.
Devet predivno napisanih priča: Tuševljaković predstavlja novi talas autora koji srpske rečenice izvode na poseban, moderan i svetski nivo. Ali iskreno rečeno nikoga zaista sličnog po slikovitosti i kvalitetu moderne proze nisam do sada čitala na srpskom.
Priče su inovativne, zanimljive, i raznolike. Imam favorite, ali to je pitanje ukusa. Preporučujem svim ljubiteljima horora ili paranormalnih neobičnosti.
February 16, 2020
Sjajna zbirka prica.
Displaying 1 - 3 of 3 reviews