Sprachgitter ; Die Niemandrose: Gedichte

by Paul Celan

German

Genres: Poetry, German Literature

157 pages, Hardcover

First published January 1, 1963

About the author

Poet, translator, essayist, and lecturer, influenced by French Surrealism and Symbolism. Celan was born in Cernăuţi, at the time Romania, now Ukraine, he lived in France, and wrote in German. His parents were killed in the Holocaust; the author himself escaped death by working in a Nazi labor camp. "Death is a Master from Germany", Celan's most quoted words, translated into English in different ways, are from the poem 'Todesfuge' (Death Fugue). Celan's body was found in the Seine river in late April 1970, he had committed suicide.

Reviews

[Tijana]

Ima tih razmišljanja o knjigama koja nisu pogodna za Gudrids. Ili obratno. Jer je ono što ja mislim i osećam o Celanovim pesmama nekako važeće samo za mene i za druge ne može da bude ni preporuka ni objašnjenje ni ništa. A eto. Celan je za mene i u mom životu Radiohead.

Realno. Kao što se sećam kad sam i kako prvi put čula Creep (normalno, radio) tako se sećam i kad sam prvi put naišla na Fugu smrti (normalno, antologija) i kako me je oborila s nogu i kako sam onda poletela da nađem sve što su u biblioteci imali. I sećam se kako sam sa krajnjim uzbuđenjem čitala Mak i sećanje i odmah uzela da prevodim pesme koje su me se najviše dojmile, da ih pokazujem drugaricama, i kako sam nekim ciničnim krajičkom svesti pomislila kako će me to loženje držati nekoliko meseci pa će proći. Isto kao kad sam slušala Pablo Honey (Bugarska kaseta. Pobogu, dal ste sumnjali.) i Bends i OK Computer.
I onda su zavrnuli i mene i moj cinizam.
Ko se seća kad se pojavio Kid A, taj može da zamisli šok i nevericu prvog slušanja. I taj može da zamisli i kako sam devedesetih reagovala na poznije Celanove zbirke i pogotovu Sprachgitter. Jer tu se neko otima da više ne radi ono što je dotle uspeo da dovede do savršenstva, i trudi se da uradi nešto novo i teže i nepristupačnije, i sve mu ispada ćoškasto i trnovito i neprijatno i ni nalik onome ranijem. Koji to slušaoci vole? Koji čitaoci? Verujem da se pola dotadašnjih fanova Radiohead-a prebacilo na Coldplay iz čiste želje za udobnošću i prepoznavanjem onoga što su dotle voleli kod druge grupe.
Ali ima i nas tvrdoglavih koji smo stegli zube i izgurali i četvrti album i Rešetku govora i mic po mic sazrevali zajedno sa autorima. Ili malo sporije. I u nekom trenutku – ali skupo plaćenom i ne baš ranom – dogurali do čistine, a tamo In Rainbows ili Die Niemandsrose i jedno drugačije uživanje u lepoti koje više ne mora da se nadograđuje uživanjem u tome koliko smo snobiš niti podsećanjem na emocije iz mladosti. I neka svest kako (eto) neke reference mogu sama da ukačim a neke da izguglam, i jeste, niko drugi osim njega se ne bi setio da igra s bademovim drvetom krije i Mandeljštama i Grimovu bajku o kleki i sve, i jeste, baš lepo što imam celu tu biografsku zaleđinu o pesmi Todtnauberg ili o Harrowdown Hill. Ali. Nije to ključno. Naprosto... čitam (ili slušam), i lepo je, i začuđuje me i zadivljuje i dalje, i 2016. i dalje mogu da izvadim knjigu u kafani i da objašnjavam ljudima koji su dotle lepo pričali o fašizmu u Iron Manu kako je ovo nešto najbolje ali NAJBOLJE i vidi ovo SOTONJANJE i pljuckam od uzbuđenja i...
...nemam zaključak. Samo da vam neke stvari dugo traju.

[Iamthesword · Rating 4 out of 5]

For such a small book, this volume of poems by Paul Celan (who not only to German pupils is probably best know for his TODESFUGE) is quite intense. Celan is very reductionist, boiling complex situations down until every word has multiple layers of meaning, corresponding with the words around as part of a thick net. But at the same time the reduced language can act as a wall, blocking you from understanding its meaning (hence the title SPRACHGITTER - word grids). Celan was heavily influenced by the experience of the Holocaust, and the impossibility to communicate these experiences while needing to and trying to was a main point in his work.

You need your full concentration to get through his poems, but when you do, it is rewarding. Every word, every line evokes a lot and even if you don't get all the layers of meaning (like the strong references to jewish mysticism I don't understand for the most part), you will get the emotions and some of the scenes that he has sealed in his unique language. I particularly enjoy the very special kind of melancholy he evokes, often trailing towards sadness, sometimes getting there, sometimes not.

It is no everyday read for sure, but if you're into poetry and don't shy away from hard topics, I would recommend trying it out.

[Μαρία · Rating 5 out of 5]

"...το φιλί νυχτερινό,κάψιμο που τυπώνει σε μια γλώσσα το νόημα,κι εκεί ξυπνούν,αυτοί-..."
"..άνθρωποι περάσματα,που το στραβό ποδάρι των θεών διασχίζει σκοντάφτοντας-για τίνος τον αστρικό χρόνο πολύ αργά;"

[béla malina eisbrich · Rating 5 out of 5]

M•A•G•I•E

[Anna Popova · Rating 3 out of 5]

З одного боку, мені подобається, як він пише, з іншого - фраза " Все поєти жидьі" всередині книги, як цитата

[George-Icaros Babassakis · Rating 5 out of 5]

Ἡ ἀπόδειξη ὅτι μπορεῖ νὰ ὑπάρξει ποίηση μετὰ τὸ Ἄουσβιτς. Ὁ Πάουλ Τσέλαν, ὅπως καὶ ὁ Τόμας Μπέρνχαρντ, μᾶς μαθαίνουν ἀκόμη τί θὰ πεῖ γράφω.

[Maria · Rating 5 out of 5]

Beautiful and terrifying. The world falls apart, language falls apart.

[Ílai · Rating 3 out of 5]

L'Helena me'l va regalar amb tot el seu amor però malauradament és massa religiós per mi.
Respon a un context i té un estil que mai havia llegit però crec que per això no llegeixo a homes cisheteros, perquè els hi falta aquella intensitat autogaslightejada de la socialització femenina o dissident.

Psalm està bé i el seu testimoni en general és de les veus més poètiques per explicar el que va suposar habitar el nazisme però not my jam

[Luis Alv · Rating 5 out of 5]

No sé muy bien qué decir de un libro de poemas que me parescen tan fascinantes como indescifrables.

Si me quedo con algo de este libro, es con la gran capacidad de Celan de crear poemas que emanan emoción mientras resultan tan poco claros, y si bien el lector siente duda, confusión, el sentimiento imperante es la belleza.

[Jenni · Rating 5 out of 5]

Ein Buch als zu machende Erfahrung. Die Gedichte sind hermetisch verriegelt, erschließen sich sprachlich überhaupt nicht und trotzdem spürt man, was Celan sagen wollte. Der Gedichtband ist meine Art, mit der deutschen Vergangenheit umzugehen.